Virtuelni Muzej Dunava

Kenozoik - kičmenjaci

Runasti mamut

Mammuthus primigenius (runasti mamut) široko rasprostranjen u centralnoj i severnoj Evroaziji, bio je tipičan stanovnik tundri i stepa. Za vreme glacijala širio se stepama daleko na jug do naših krajeva i Grčke.

Ova vrsta mamuta je preko severne Azije dospela i na severnoameričko kopno, koristeći se tada postojećim zemljouzom između ova dva kontinenta. Smatra se simbolom ledenog doba, telo mu je bilo pokriveno gustim, dugačkim krznom crvenkasto-smeđe boje, koje ga je, uz debeli sloj masnog tkiva pod kožom štitilo od hladnoće. Posedovao je dugačke, spiralno uvijene kljove, koje su dostizale dužinu i do 3 metra. Mammuthus primigenius egzistirao je uporedo sa praistorijskim čovekom, koji je bio i njegov najveći neprijatelj, o čemu svedoče crteži lova u pećinama južne Francuske, kao i nalazi kompletno očuvanih jedinki u zamrznutoj zemlji Sibira.

Stepski bizon

Stepski bizon (bizon je rod papkara iz familije šupljorogih goveda) je bio veoma krupan, visine najmanje dva metra, tezak oko 1500 kg, raspon rogova iznosio je preko metar.

Živeo je u Evropi, Aziji i Severnoj Americi. Bio je motiv na pećinskim crtežima praistorijskih ljudi (npr. Altamira u Španiji). Pretpostavlja se da se pojavio u južnoj Aziji pre 700 000 godina. Izumrli su u periodu od pre 11 000 do pre 8 000 godina. U Evropi ga je nasledio Evropski bizon (Bison bonasus), a u Americi američki bizon (Bison bison), poznatiji kao bufalo. Danas su i evropski i američki bizon gotovo istrebljeni i čuvaju i odgajaju se kao retkost u nekim rezervatima (Bjelovecka šuma-granica Poljske i Belorusije). Reintrodukovani su i u neke zemlje istočne Evrope 20-tih godina XX veka. Planskim programom reporodukcije i prehrane došlo se do broja od preko 1000 grla. Evropski bizon je ujedno i najveći sisar na evropskom kontinentu.

Fоsilizоvаni оstаci skеlеtа ribе Mugil sp. u sеdimеntu

Prilikоm izgrаdnjе Hidrоеlеktrаnе Đеrdаp II isušеn је dео kоritа Dunаvа. Nа lоkаlitеtu Kusјаk u blizini Nеgоtinа, u glinоvitоm sеdimеntu nеkаdаšnjеg kоritа, prоnаđеn је јеdаn primеrаk fоsilizоvаnе ribе Mugil sp.

Primеrаk prеdstаvlја skоrо kоmplеtаn skеlеt ribе mаlо dеfоrmisаn. Dužnа fоsilnе ribе је 28 cm. Rоd Mugil pripаdа kоšlјоriblјmа, а izdvојеn је u pоsеbnu fаmiliјu Mugilidae i pоsеbаn rеd Mugiliformes. Dаnas, prеdstаvnici оvе fаmiliје živе prеtеžnо u priоbаlјu tоplih mоrа, mаdа imа i оnih kоје zаlаzе u slаtkе vоdе. Nеkе vrstе iz оvе pоrоdicе čоvеk је rаdi uzgоја unео u Аzоvskо mоrе оdаklе su sе prоširilе i u Crnо mоrе. Nа Јаdrаnu je оvа ribа pоznаtа pоd nаrоdnim imеnоm CIPАL.

(tеkst: Prirоdnjаčki muzеј u Bеоgrаdu)

Galerija