Virtuelni Muzej Dunava

Ribe

Riblji svet na toku Dunava kroz Srbiju

Dunav je dugačak 2783 km i po dužini zauzima 33 mesto u svetu, površina sliva je 817.000 km2 i po tome je na 32 mestu u svetu.

Izvor mu je na jugoistočnim padinama Švarcvalda i čine ga dve manje reke, Breg (47,6 km) i Brigah (42,7 km) koje se spajaju kod grada Donauešingena i čine Dunav.

Sliv dunava je podeljen na tri fizičko-geografske sredine: sliv gornjeg ili alpskog Dunava, sliv srednjeg ili panonskog i sliv donjeg ili vlaško-pontijskog Dunava. Pritoke koje imaju veći uticaj na prosečni proticaj su: Drava, Tisa, Sava, Velika Morava, Olt i Siret, ostale mnogobrojne pritoke imaju dosta manji uticaj na vodni režim.

Reka danas teče kroz ili čini granicu deset država, a to su redom od izvora prema ušću: Nemačka, Austrija, Slovačka, Mađarska, Hrvatska, Srbija, Rumunija, Bugarska, Moldavija i Ukrajina.

Dunav u Srbiju ulazi na svom 1433 km (Srpsko-Mađarska granica) i njegov tok kroz Vojvodinu i delom Srbiju je u dužini od 588 km na kom se razvija u mnogobrojne rukavce čineći tako jedinstvenu životnu oazu. Ribolovne površine Dunava zauzimaju preko 150.000 hektara.

Najveća dubina Dunava u Evropi je u Đerdapskoj klisuri (Kazan), 87 m, zatim kod Dalja i Bogojeva 27 m.

Fauna riba Dunava je bogata i broji oko 75 vrsta, što čini veliki procenat ihtofaune Srbije. Mnoge vrste su zbog smanjene brojnosti zaštićene poput, crnomorske i dunavske haringe, čikova, jesetre, morune, malog i velikog vretenara.

Severozapadni deo Dunava se prostire u granicama Vojvodine čije vode pripadaju tipu nizijskotoplih (ciprinidne) voda karakterističnih za celu Panonsku niziju što ga čini na ovom delu toka mnogo bogatijim sa ribljim fondom nego u ostalim zemljama kroz koje protiče. Pored toga ovaj deo Dunava je i u Srbiji najbogatiji ribom.

Kečiga (Acipenser ruthenus)

Kečiga dostiže dužinu do 125 cm i težinu od 16 kg. Najmanja je jesetarska vrsta u Dunavu.

Od svojih srodnika razlikuje se i po tome što ne migrira u more. Ceo svoj životni vek provodi u reci, obično u zoni matice ili za vreme zimske stagnacije u dubokim depresijama rečnog dna.

Hrane se beskičmenjacima dna, u prvom redu larvama insekata. Mreste se od aprila do juna u brzoj vodenoj struji iznad šljunkovitog dna. Polnu zrelost stiču sa 4-5 godina, a životni vek im je oko 25 godina. Izuzetno su komercijalne ribe i love se mrežama već sa proleća.

Moruna (Huso huso)

Моrunа pripаdа pоrоdici ribа Acipenseridae. То su nајvеćе ribе Dunаvа. Dоstižu dužinu dо 9 m i tеžinu оd 2000 kg.

Vеći dео živоtа prоvоdе u mоru gdе živе nа dubinаmа оd 70-180 m i nа udаlјеnоsti dо 12 km оd оbаlе. Hrаnе sе ribоm, inćunimа, trlјаmа, sitniјim plјоsnаticаmа, glаvоčimа, аli i rаkоvimа i mеkušcimа.

U vrеmе mrеstа, u mаrtu ili sа јеsеni migrirајu iz Crnоg i Kаspiјskоg mоrа u vеlikе rеkе. Zаlаzе i u Dunаv u pоtrаzi zа pоgоdnim stаništеm zа mrеst - šlјunkоvitim ili kаmеnitim dnоm sа јаkim prоtоkоm vоdе. Prе izgrаdnjе drugе Đеrdаpskе brаnе mоrunе su u svојim uzvоdnim migrаciјаmа dоlаzilе čаk dо Brаtislаvе. Sа izgrаdnjоm brаnе njihоv put је prеkinut. Zbоg prеkоmеrnоg lоvа i zbоg оnеmоgućаvаnjа mrеstа prеkidаnjеm migrаciоnоg putа, brојnоst pоpulаciја mоrunе svеdеnа је nа minimum. Svudа gdе ih imа stаvlјеnе su pоd zаštitu. U Srbiјi, pо IUCN listi, imајu stаtus ЕN – ugrоžеnе vrstе. Оvај stаtus imајu vrstе zа kоје pоstoјi vеlikа vеrоvаtnоćа dа u budućnоsti iščеznu u prirоdi.

Šaran (Cyprinus carpio)

Poreklom je iz Kazahstana, područja između Crnogi Kaspijskog mora. Odatle je prenet u slatke vode Evrope, Severne Amerike, Azije.

Dobro se prilagodio gde god je intodukovan i to široko rasprostranjenje koje danas ima izdvaja ga u odnosu na druge ribe.

U Srbiji živi u nizijskim, sporotekućim vodama, u mirnijim delovima obraslim vegetacijom. Hrani se faunom dna, biljkama, a odrasli i manjom ribom. Mresti se grupno, jedna ženka sa 3 mužjaka i to u periodu od kraja aprila do avgusta. Naraste preko 1 m i 27 kg. Polnu zrelost dostiže od 2-4 godine. Ima veliki privredno i sportsko-ribolovni značaj.

Slatkovodno šilo (Syngnathus abaster)

Syngnthatus abaster, šilo pored morskih naseljava i slatke vode. U Srbiji slatkovodno šilo živi u Dunavu i može da naraste do 15 cm.

Prepoznatljiv je po dugačkim cevastim ustima kojima veoma lako usisava vodu, a sa njom i plen. Poseduju oklop sastavljen od koštanih ploča kojih, zavisno od vrste, može biti i do 50.

Zimi kad su vode Dunava hladnije povlače se u veće dubine, a sa porastom temperature vode i oni se kreću sve bliže površini. U periodu od maja do oktobra mogu se naći u priobalnom pojasu među gustom podvodnom vegetacijom. Veoma se teško uočavaju, jer imaju dobro izraženu mimikriju, tako da njihov izgled u potpunosti imitira okolnu vegetaciju. U periodu boravka u plitkim vodama razmnožavaju se i to više puta. Pre svakog parenja obavlja se ritual udvaranja tokom koga ženke biraju mužjaka sa kojim će ostvariri potomstvo. Mužjaci poseduju inkubacionu komoru u koju ženka polažu jaja. Inkubacija jaja u komori mužjaka traje najmanje deset, a najviše 25 dana. Mužjaci šila su jedni od retkih u svetu životinja koji 'na svet donose potomstvo'.

Štuka (Esox lucius)

Štuke su grabljive ribe i smatraju se najboljim lovcima iz zasede.

Imaju valjkasto telo sa leđnim perajem postavljenim daleko nazad, blizu repne drške. Glava ima snažne vilice pune oštrih zuba koji su različiti po izgledu u zavisnosti od položaja.

Naseljavaju stajaće i sporotekuće slatke vode Evroazije i Severne Amerike.

Izduženo telo pokriveno sitnom krljušti štuke je prava mišićna opruga, koja omogucava da se pri napadu postigne početno ubrzanje do 11 m/s2, što je rekord među ribama. Ipak maksimalne brzine plivanja štuke nisu tako imponzantne i ne prelaze 60 km/h. To govori da štuka nije uporni progonitelj i da u slučaju neuspešnog napada brzo odustaje od daljeg gonjenja plena. Štuka se mresti prva, već krajem zime, u našem podneblju od februara do aprila. Prvi put ulazi u mrest sa 3-4 godine starosti. Ženka, u zavisnosti od veličine, polaže 16-75 hiljada komada ikre, čija inkubacija, posle oplođenja traje 10-15 dana.

Veslonos (Polyodon spathula)

Riba veslonos, čije je naučno ime Polyodon spathula, prirodno je rasprostranjena u SAD, u bazenu reke Misisipi, uključujući reke Misuri i Ohajo i njihove pritoke.

Naseljava reke koje sporo teku i obično se nalazi na dubinama većim od 1.5 metra. Naraste do dužine od 2.2 m i dostiže težinu od oko 90 kg, a životni vek joj je oko 55 godina. Polnu zrelost ženke dostižu u devetoj, a mužjaci u šestoj godini života.

Karakteristična je po izraštaju na gornjoj vilici koji liči na gradjevinsku alatku pa je mnogi tako i zovu – mistrija. Hrani se planktonom. Odrasli primerci nemaju zube. Cenjena je zbog ukusnog mesa i ikre od koje se pravi kavijar. Srodna je našim jesetarskim vrstama (Acipenseriformes). Kao i jesetre, poliodoni imaju hrskavičav skelet, telo je glatko i bez krljušti, a na usnama imaju četiri brčića.

(tеkst: Prirоdnjаčki muzеј u Bеоgrаdu)