Виртуелни музеј Дунава

Парк природе "Тиквара“

Заштићено подручје Парк природе "Тиквара“ се налази у јужној Бачкој, уз леву обалу реке Дунав, на територији општине Бачка Паланка, непосредно уз насеље Бачка Паланка.

Ово заштићено подручје већим делом своје површине обухвата део инундационе површине од 1297 km и 1305 km тока Дунава.

Највећи део заштићеног подручја представља Паланачки рит са низом геоморфолошких облика речне ерозије (рукавци, баре, речне греде, флувијално језеро) различитих старости, и у складу са тим представља мозаик влажних станишта.

Парк природе "Тиквара" је заштићено подручје III категорије - заштићено подручје локалног значаја, a према класификацији светске уније за заштиту природе (IUSN) је V категорија.

Површина заштићеног подручја је 553 ha, 91 ar 94 m2 и у државној је својини.
Целокупан простор "Тикваре“, проглашен је 2009. године локалитетом од међународног значаја за птице - IBA (Important Bird area), у оквиру већег комплекса "Карађорђева“, Тиквара IBA; површине 4 851 ha.

Први пут је заштићен Решењем о предходној заштити природног добра "Тиквара" 1993. године. Резултати истраживања из тог периода су указали на потребу заштите овог дела приобаља Дунава са очуваним карактеристикама ритских подручја као и потребу перманентног праћења свих хидроеколошких параметара у циљу предузимања мера заштите и очувања природних вредности и њиховог коришћења.

Tоком 2011. године приступљено је ревизији заштите Парка природе "Тиквара“.

Пошто се ради о динамичном систему, који је веома подложан природним променама, а истовремено се налази и под снажним антропогеним утицајем, утврђене су нове мере и режими заштите.

Ревизијом је повећана површина Парка природе "Тиквара“ са 508,1357 hа на 553,9194 hа, односно за 45,7837 hа, што износи 9 %.

Основна природна вредност подручја Парка природе "Тиквара“ је динамична промена морфологије и вегетације алувијалног подручја, под утицајем природне динамике водног режима Дунава. Речна ерозија има пресудни утицај на лик предела и на природну вегетацију, који приказује скоро очувану целину сукцесијског низа биљног покривача алувијалног подручја. Мозаик шумских и нешумских станишта, као и шумских састојина из пионирске и климакс фазе сукцесије, које под утицајем регулација река постају све ређе у Европи, су највредније карактеристике природног добра.

Заштићено подручје представља значајан елеменат еколошког коридора Дунава који се пружа уз урбанизовану површину, повезујући комплекс станишта Букинског рита са Бегечком јамом. Мозаик станишта омогућује размножавање слабо покретљивим врстама и доприноси очувању структуре њихових метапопулација.

Језеро "Тиквара“, по којем је ово заштићено подручје и добило назив, од изузетног је значаја за локално становништво као једно од најатрактивнијих туристичких потенцијала који су на овом подручју у тесној вези са природним вредностима. Језеро представља наутички, спортско-рекреативни, излетнички и риболовни центар I категорије.

У саставу Парка природе ''Тиквара'' се налазе Споменици природе ''Вештачка састојина мочварног чемпреса'' и "Четири стабла платана“, који имају декоративну вредност и оплемењују простор налазећи се у непосредној близини туристичких садржаја.

На основу стања природних вредности предложене су нове границе заштићеног подручја и границе режима заштите са мерама заштите, а у циљу очувања природних плавних станишта као приоритетних типова станишта за заштиту. На тај начин се обезбеђује и заштита дивљих врста карактеристичних за та станишта, од којих су многе строго заштићене врсте, као и очување геоморфолошких облика карактеристичних за велике равничарске реке.

Највеће измене су урађене у променама унутрашњих граница режима заштите и то у оквиру режима заштите II степена издвајањем просторних целина значајних за опстанак строго заштићених врста које се налазе на простору инундационе површине и на делу Цврцине баре. Површина под режимом заштите II степена је смањена са 508,13 ha на 178,37 ha. Заштитом је обухваћено цело плавно подручје унутар кога се налазе шумске културе (клонови еуроамеричких топола) на којима је успостављен режим заштите III степена ради усмереног и ограниченог одрживог развоја, односно газдовања до превођења у састојине аутохтоних врста.

Ревизијом је повећана површина Парка природе "Тиквара“ са 508,1357 hа на 553,9194 hа, односно за 45,7837 hа, што износи 9 %.

Парк природе "Тиквара“ - приказ карте са границом и режимима заштићеног подручја

(текст: Покрајински завод за заштиту природе)