Виртуелни музеј Дунава

Парк природе „Бегечка јама“

ПП „Бегечка јама“ се налази на левој обали Дунава код насеља Бегеч и обухвата плавно подручје у између Бачке Паланке и Новог Сада дужини од око 7,8 km (1276,2-1284 rkm).

Заштићено подручје садржи низ геоморфолошких облика речне ерозије (аде, гречне греде, мртваје и флувијално језеро настало садејством ерозије и насипања) различитих старости и у складу са тим мозаик влажних станишта на различитим ступњевима сукцесије вегетације плавних подручја. Опстанак ових појава је условљен природном динамиком плављења.

Подручјем доминира Бегечка јама, флувијално језеро које је повезано са реком Дунав преко канала Бегеј, те има стално присуством воде. Изузетно је значајно плодиште већег броја врста дунавских риба, као и репродуктивни центар водоземаца ширег подручја.

Богатство флористичке разноврсности

Богатство флористичке разноврсности огледа се у присуству 125 таксона виших биљака (122 врсте и 3 подврсте). Врсте које се налазе на Црвеној Листи флоре Србије су црни глог (Crataegus nigra) и дремовац (Leucojum aestivum). Строго заштићене врсте су бели локвањ (Nymphaea albа) и пливајућа ресина (Potamogeton nodosus).

Богатство специјске разноврсности фауне:

Бескичмењаци:

Вилини коњици (Epitheca bimaculata, Gomphus flavipes) – заштићене врсте;

Гмизавци:

Ескулапов смук (Zamenis longissimus), белоушка (Natrix natrix), барска корњача (Emys orbicularis) – строго заштићене врсте;

Водоземци:

Мали мрмољак (Lissotriton vulgaris), велики мрмољак (Triturus cristatus), подунавски мрмољак (Triturus dobrogicus), црвенотрби мукач (Bombina bombina), обична крастача (Bufo bufo), зелена крастача (Pseudepidalea viridis), гаталинка (Hyla arborea) – строго заштићене врсте;

Рибе:

Штука (Esox lucius), буцов (Aspius aspius), деверика (Abramis brama), крупатица (Blicca bjoerkna), шаран (Cyprinus carpio), гргеч (Perca fluviatilis), сом (Silurus glanis) – заштићене врсте;

Птице:

Мали гњурац (Tachybaptus ruficollis), ћубасти гњурац (Podiceps cristatus), мали вранац (Phalacrocorax pygmeus), белорeпан (Haliaeetus albicilla), велика бела чапља (Casmerodius albus), патка њорка (Aythya nyroca), вивак (Vanellus vanellus), барска шљука (Gallinago gallinago), водомар (Alcedo atthis) – строго заштићене врсте; лабуд грбац (Cygnus olor), риђоглава пловка (Aythya ferina), гроготовац (Anas querquedula) – заштићене врсте;

Сисари:

Видра (Lutra lutra) – строго заштићена врста; јеж (Erinaceus roumanicus), кртица (Talpa europaea), водена волухарица (Arvicola tererestris), твор (Mustela putorius), ласица (Mustela nivalis), јазавац (Meles meles) – заштићене врсте.

 

На подручју Бегечке јаме издвојено је 17 типова станишта приоритетних за заштиту. Најзначајнији типови су шуме беле врбе (Salix alba), шуме беле (Populus alba) и црне тополе (Populus nigra), шибљаци бадемасте врбе (Salix triandra) и заједница ресина (Ceratophyllum sp.) и дрезга (Myriophyllum sp.) еутрофних стајаћих вода.

Парк природе "Бегечка јама"

(текст: Покрајински завод за заштиту природе)