Виртуелни музеј Дунава

Мезозоик

Рт Гребен на Дунаву

Ђердапска клисура, источна Србија

Рт Гребен, вертикални одсек кроз морске седименте јурске и кредне старости, налази се у Ђердапској клисури, на путу Голубац-Доњи Милановац (источна Србија).

Прикупљање фосила на овом локалитету обавили су стручњаци Природњачког музеја у Београду, у периоду 1965-66. године, као део детаљних геолошких и палеонтолошких истраживања на простору од Кладова до Брњице који је био планиран да се потопи приликом изградње хидроелектране Ђердап. Истраживања су имала за циљ да се, са аспекта научног значаја, региструју сви геолошки и палеонтолошки локалитети који ће бити потопљени и на њима сакупи материјал како би се сачували вредни примерци фосила, минерала и стена.

Изданци изузетно фосилоносних црвених, гвожђевитих кречњака у којима су откривени остаци преко 2.000 примерака фосила из периода средње јуре (пре око 176-160 милиона година) представљали су за палеонтологе најинтересантнији део гребенског рта. У доба јуре, већи део територије данашње Србије био је покривен водама великог океана Тетиса. У њему су живели разноврсни морски организми, попут главоножаца, пужева, шкољака и брахиопода који немају своје потомке у данашњој, рецентној фауни.

Меко тело главоножаца штитила је спирално савијена љуштура, изграђена од минерала арагонита. Љуштура се састојала од великог броја комора испуњених ваздухом. Главоножци су имали сопствени локомоторни орган и кроз воду су се кретали двојако - реактивно (уназад) избацивањем воде из љуштуре по принципу млазног мотора, као и вертикално навише и наниже, захваљујући коморицама које су служиле као регулатори притиска. Хранили су се ситним морским животињама, планктоном, малим рибама и раковима, а били плен изумрлим морским рептилима, мезозаурусима.

Ретко где се у југоисточној Европи могао наћи сличан геолошки локалитет као што је то био Гребен. Највећи део гребенског рта данас је потопљен, као својеврстан палеонтолошки и музеолошки раритет, остали су примерци сакупљених фосила који се чувају у Природњачком музеју у Београду. Један од изузетно вредних и атрактивних примерака је управо ова лумакела, настала одлагањем љуштура угинулих главоножаца на морском дну.

(текст: Природњачки музеј у Београду)

Галерија