Виртуелни музеј Дунава

Водоземци

Велика зелена жаба - (Pelophylax ridibundus - Rana ridibunda)

На фотографији је јувенилни примерак велике зелене жабе, која спада међу највеће европске жабе. Женке најчешће достижу дужину до 14, а мужјаци до 12 cm. Леђна страна тела им је маслинасто-смеђа, сиво-браон или тамно зелена са више већих тамно смеђих неправилно заобљених пега. Трбушна страна им је беличаста, обичнно сиво или црно марморирана.

Мужјаци имају црнкасте звучне мехуре и њихово крекетање се чује као “бре-ке-ке-ке". Ова врста насељава баре, ритове, рибњаке, језера, потоке и реке. У подручјима где живи са другим врстама зелених жаба радије бира близину већих водених станишта - река и језера. Претежно је становник равница или нижих предела, мада се може наћи и на надморској висини од преко 2.000 m. Исхрану ове врсте чине разноврсни бескичмењаци и кичмењаци мале величине као што су рибе, водене птице, водоземци, итд. Код ове врсте забележени су случаји канибализма. У Србији је широко распрострањена.

Шумска жаба (Rana dalmatina)

Шумска жаба припада групи мрких жаба. Максимална телесна дужина ове жабе је 9 cm. Једну од главних карактеристика ове жабе сачињавају снажно развијене и јако издужене задње ноге.

Мужјаци немају звучне мехурове и испуштају тихо али брзо звук налик ”квар, квар, квар”. Шумска жаба је за воду везана само у сезони парења. Женке се задржавају у води док не положе јаја, за разлику од мужјака који у води проводе и по неколико недеља и за то време могу више пута да се паре. У исхрани шумске жабе доминирају копнени бескичмењаци. Углавном се храни ноћу, мада при повећаној влажности лови и током дана. Често се среће у планим зонама Дунава, у шумарцима око реке.

Литература

Paunović, A., Bjelić-Čabrilo, O., Šimić, S. (2010): The Diet of Water Frogs (Pleohylax esculentus “complex”) from the Petrovaradinski rit Marsh (Serbia). Arch. Biol. Sci., Belgrade, 62 (3), 797-804.

(текст: Природњачки музеј у Београду)