Виртуелни музеј Дунава

Смедеревска тврђава

Смедеревска тврђава налази се на пространој заравни на ушћу реке Језаве у Дунав. Подигнута је са циљем да буде престоница земље и утврђени двор деспота Ђурђа Бранковића и да замени Београд који је, након смрти деспота Стефана 1427. године, враћен Мађарима. Грађена је уз велике напоре и представља последње велико остварење српске војне архитектуре.

Тврђава је троугаоне основе и састоји се из Великог и Малог града. У првој фази од 1428. године до 1430. године подигнут је Мали град, опкољен са две стране Дунавом и Језавом, док се са треће стране налазио ров испуњен водом. Велики град подигнут је већим делом до 1439. године, а утврђен je у периоду од 1444. до 1453. године.

Турци су освојили град 1439. године, да би по Сегединском договору 1444. године, град био враћен деспоту Ђурђу. Дефинитивно пада у Турске руке 1459. године, што је уједно означавало и пад српске средњовековне државе.

Током 1480. године Турци су појачали цео град додавши три осмоугаоне ниске топовске куле нa угловима, повезане спољашњим нижим бедемом. Велики и Мали град имали су испред спољних бедема ровове испуњене водом.

Турска војска напушта Смедерево 1867. године, када су га заједно са још шест градова предали кнезу Михајлу.