Виртуелни музеј Дунава

Петроварадинска тврђава

Петроварадинска тврђава налази се у савременом ареалу града Новог Садa, на омањем брду, на десној обали Дунава.

У првој половини 13. века, дозволом угарског краља Беле IV(1235–1270), на овом простору је подигнут цистерцитски манастир крстообразне основе назван Белакут. Фортификације манастира посебно су ојачаване крајем 15. века у оквиру припрема за одбрану од Турака.

У походу према Мохачу, Турци 1526. године освајају Петроварадин. После турског пораза под Бечом, крајем 17. века, Аустријска војска ослобађа Петроварадин и започиње изградњу нових фортификација.

Подизање нових бастионих артиљеријских фортификацијa по систему маршала Вобанa започиње око 1690. године, када се руши стара средњовековна тврђава и на њеном месту подиже данашњи Горњи град. Велики број објеката из тог периода сачувао се у оквиру Горњег града и до данашњих дана. Започети радови трајали су уз прекиде готово један век, а посебно су интензивирани после 1739. године, када Турци поново заузимају Београд. У оквиру нових фортификација изграђене су подземне војне галерије и комуникације у дужини око 16 км, које данас представљају занимљиву појединост овог утврђења. После 1739. године Доњи град, под источном падином цитаделе, проширен је и утврђен бедемима у виду петоугла.

Петроварадинске фортификације сврставају се међу најбоља остварења европске војне архитектуре друге половине 18. века.