Виртуелни музеј Дунава

Голубачка тврђава

Голубачко утврђење подигнуто је на стрмим литицама стена око 4 км низводно од истоименог града, на десној обали Дунава, на самом уласку у Ђердапску клисуру.

Грађено је у првим деценијама 14. века као гранично утврђење од стратешког значаја. У изворима се први пут помиње 1335. године, као тврђава са угарском посадом. У српском поседу била је током првих деценија 15. века. Након смрти деспота Стефанa, 1427. године, Голубац je требало да припадне Угарској, али га преотимају Турци и држе га до 1444. године, када прелази под власт деспота Ђурђа Бранковића. Турци га поново освајају 1458. године и, уз мање прекиде, држe све до почетка 19. века.

Утврђење је имало девет високих четвороугаоних кула, распоређених на стратешки истуреним локацијама, које повезују бедеми са озупченим, шетним стазама. Током тридесетих година 20. века кроз тврђаву је пробијен магистрални пут и том приликом је срушена улазна капија. Услед подизања нивоа Дунава након изградње хидроелектране Ђердап, најнижи делови утврђења су потопљени.