Виртуелни музеј Дунава

Краљице

Обредну игру „Краљице“ изводиле су младе девојке играјући и певајући. У рефренима њихових песама помињала су се имена словенских божанстава Ладе и Љеље, због чега су често биле предмет црквених забрана и прогона. Изводиле су се о Духовима и Ђурђевдану, који у себи садрже доста претхришћанских карактеристика. Око Духова је падао и празник Русалија, тако да су Краљице биле остатак тих претхришћанских свечаности. У предању српског народа Краљице су се често поистовећивале с митским бићима – русалкама.

Игре Краљица припадају женским пролетњим обредима за плодност, а садрже у себи и елементе иницијације. Главне улоге у обреду припадају краљу и краљици, барјактарима и певачима. Краљице су у својој опреми имале мачеве или дугачке ножеве, који су понегде замењени марамама. Краљеви и барјактари су играли самостално, али су били у међусобној вези тако што су у игри мењали места и укрштали се. Певачице су, наизменично две и две њихову игру пратиле песмом. При игри су пазиле да се барјаци не сударе, а нису смеле ни да их положе на земљу, јер би то изазвало град. Кад би се замориле од играња, играчице нису смеле да стану, већ су стално морале да буду у покрету.

У њиховој игри су нарочито изражени мотиви укрштања и провлачења, а у многим крајевима су играчице у колу играле око краљице. Сврха овог мађијског окруживања била је да се са краљице у средишту на играчице око ње, а посредно и на читаву заједницу, пренесе снага која зрачи из краљице. Мотив провлачења у игри је означавао обнављање живота. Мотив укрштања у игри са мењањем места тумачио се као акција две сексуалне снаге у стварању живота.

Начин играња говори о аграрном обреду јер је ситно играње с повременим подскоцима карактеристично за женско обредно играње у земљорадничким културама. На крају игре је било појединачних скокова, а том скакању циљ је био да се подстакне раст усева.

За своју игру су добијале дарове у намирницама или новцу и врло су радо примане у куће.

Обредне игре Краљица дуго су се одржавале код Срба и то нарочито у јужној и југоисточној Србији, али су до краја XX века потпуно ишчезле у народу.

Литература:

Слободан Зечевић, Српске народне игре, Београд, 1983; Петар Ж. Петровић, Краљице и краљеви дубочки, Српски митолошки речник, Београд, 1998; Шпиро Кулишић, Краљице, Српски митолошки речник, Београд, 1998.

(текст: Етнографски музеј у Београду)