Виртуелни музеј Дунава

Карабурма и Роспи ћуприја

Музеј града Београда вршио је заштитна археолошка ископавања на Карабурми (у простору између улица Вишњичке, Миријевског булевара и Дантеове улице) у периоду од 1958. до 1963. године. Систематска археолошка ископавања на Роспи Ћуприји вршена су 1954. и 1961. године. На оба локалитета, који чине географску и културну целину, откривени су гробови који припадају свим фазама гвозденог доба (халштат, бронзано и млађе гвоздено доба).


Средње бронзано доба (1550-900. г. пре н.е.)

Археолошким ископавањима откривено је 230 бронзанодобних гробова на Карабурми и још двадесетак на локалитету Роспи Ћуприја. Несумњиво је да је ова некропола била знатно већа пошто истраживањима није било могуће заокружити цео потенцијални простор простирања некропола. Највећи број су гробови са спаљеним покојницима при коме су остаци покојника након спаљивања, заједно са припадајућим накитом и употребним предметима, полагани у керамичку урну. Такође, често су уз урну полагане и друге посуде са храном. Северно од некрополе уз обалу Дунава, откривени су трагови насеља.

Млађе гвоздено доба (око 350. г.пре н.е. - 50. г. н.е.)

Археолошким ископавањима на Карбурми откривено је 96 гробова келтског становништа које је насељавало овај простор у периоду од средине 4. века пре н.е. па до средине 1. века и времена почетка римске доминације над овим простором. Већина су гробови спаљених покојника, док је само мањи број инхумираних, који временски припадају најстаријој фази трајања некрополе. За гробове спаљених покојника карактеристичне су урне у којима је похрањиван пепео покојника, гвоздено оружје (мачеви са канијом, бојни ножеви, штитови) и различито керамичко посуђе и гвоздено оруђе (маказе), који су као прилог полагани у гробове. Накит (наруквице, фибуле, појасеви, прстење) је заступљен у мањој мери имајући у види ратнички карактер некрополе.

(текст: Музеј града Београда)

Галерија