Виртуелни музеј Дунава

Археолошко налазиште Винча

Непуних 15 км источно од центра Београда, на десној обали Дунава, налази се археолошки локалитет Бело брдо у Винчи, на коме је откривено једно од највећих праисторијских насеља у Европи. Још 1908. године проф. М. М. Васић, први школовани археолог у Србији, започео је археолошка ископавања која су, са прекидима, трајала до 1934. године. Истраживања су обновљена тек 1978. године, и то испитивањем налаза из металног доба и средњег века, а од 1982. посебна пажња поново се посвећује неолитским слојевима.

Прво насеље у Винчи основано је у средњем неолиту, а током млађег неолита доживело је пуни процват. Културни слојеви, дебљине 8 м, који се и данас уздижу изнад обале Дунава, пружили су обиље археолошких налаза (остаци кућа, керамичке посуде, антропоморфне и зооморфне фигурине, камено оруђе и оружје), па је Винча с правом постала епонимни локалитет културе млађег неолита у балканско-карпатској области. Изнад њихуочени су трагови каснијих праисторијских и историјских периода, као и остаци велике словенске некрополе из времена од VIII до XVII века.

Археолошко налазиште Винча се од 1978. године налази у саставу Музеја града Београда. Музејска поставка на локалитету, коју посетиоци могу да погледају уз стручна објашњења кустоса, илуструје осам миленијума трајања Винче.

(текст: Музеј града Београда)

Галерија