Виртуелни музеј Дунава

Народни музеј у Београду

Народни музеј у Београду, музеј комплексног типа, најзначајнији, најстарији и централни музеј Србије, има у свом саставу данас 34 археолошке, нумизматичке, уметничке и историјске збирке. Указом Министра просвете Јована Стерије Поповића, 10. маја 1844. године основан је Народни музеј под именом Музеум сербски.

Иако се музеј и његов садржај увелико променио од оснивања, његовa улога и сврха су константне: Народни музеј посвећен је заштити, интерпретацији и промоцији слојевитог културног наслеђа Србије и њеног окружења.

Датум оснивања Народног музеја означава истовремено и почетак институционализоване, систематске заштите културних добара у Србији, почетак прикупљања и истраживања, почетак систематске брига о покретној али и непокретној културној баштини. Упркос незавидиним условима, селидбама, страдању колекција у Првом светском рату, Музеј се развија, од почетка 20. века са јасним концептом прикупљања само историјско-уметничке грађе. Богатство почетног фонда послужио је оснивању других значајних музеја у Србији, између осталих Етнографског, Историјског и Природњачког музеја. Музеј - у том периоду и под именом Историјско-уметнички - започиње своју другу важну фазу: уз бригу о покретним и непокретним споменицима, постаје извор драгоцених информација о вредности о значају националне, али сада и светске, културне баштине.

Коначно, са сталним смештајем у згради Новог двора, Музеј постаје привлачна и жива кућа, разгранате изложбене делатности. Историјско-уметнички музеј, тада је спојен са Музејом савремене уметности, и 1936. године свечано се отвара под именом Музеј кнеза Павла са делима изложеним у сталној поставци која је поклонио кнез Павле, али и поклонодавци из иностранства. Након II Светског рата Музеју се 1950. додељује зграда тадашње Хипотекарне банке, у којој се и данас налази, а која се, након краће санације, отвара 1952. године за публику. Име музеја је поново Народни музеј. Народни музеј расте и захваљујући музејима у саставу: 1973. године придружена му је Галерија фресака - специфичан музеј копија зидног сликарства и декоративне пластике српских средњовековних манастира, 1975. Музеј Вука и Доситеја - музеј два велика српска просветитеља и реформатора језика - и Спомен-музеј Надежде и Растка Петровића - музеј о два изузетна уметника, 1978. Музеј Лепенски Вир, у Доњем Милановцу - на месту најзначајнијег мезолитског локалитета у Европи, а 1996. Археолошки музеј Ђердапа, у Кладову.

Данас, збирке Музеја имају преко 400.000 најрепрезентативнијих и врхунских археолошких и историјско-уметничких предмета од праисторијских времена до позног средњег века, као и кључне уметничке правце и стилове, врхунске уметничке домете у националној и европској уметности од средњовековног периода до савременог стваралаштва. Издвајамо Лепенски Вир (7. миленијум п.н.е.), Винчанске статуе (6-5. миленијум п.н.е.), Дупљајска колица (16-13. век п.н.е.), златне маске из Требеништа (6. век п.н.е.), оставу из Јабучја (1. век н.е.), Београдску камеју (4. век), Мирослављево јеванђеље (12. век), новац краља Радослава (13. век), средњовековне иконе и фреске, здела из Враћевшнице (17. век), слике Паје Јовановића (19. век) или Саве Шумановића (20. век), доспеле махом истраживањима или поклоном добротвора, којих је у дугој и богатој историји Народног музеја било како међу владарима, тако и још више међу обичним грађанима. Сви су они допринели томе да Народни музеј постане истински симбол културе Србије.

(текст: Народни музеј у Београду)

Галерија

Контакт

Народни музеј у Београду

Трг Републике 1а
11000 Београд
Србиja
тел:   +381 (0)11/ 33 06 000
факс: +381 (0)11/ 26 27 721
web:www.narodnimuzej.rs
e-mail:pr@narodnimuzej.rs