Виртуелни музеј Дунава

Crassostrea gryphoides

Назив: Crassostrea gryphoides
Место/Област: Голубац
Хронологија: пре 10000 п.н.е. -
Музеј: Природњачки музеј у Београду
Држава: Србија
Период: Баден
Епоха: Миоцен
Ближе датовање: 13-15 милиона година
Материјал: Калцитска љуштура шкољке
Димензије: 30 x 13 х 3cm
Библиографија:

Јовановић, Г., Томић, З. 1997: Палеоеколошке и минералошке методе при реконструкцији животних услова у баденском веку Голупца. Геолошки анали Балканскога полуострва, 61, 2, 371-392.

Јовановић, Г., Томић, З., Митровић, Б. 1998: Баденски и квартарни седименти Жутог брда код Голупца (источна Србија). Весник Геолошког завода, геологија, хидрогеологија и инжењерска геологија, А, Б, 81-91.

Jovanović, G. 2002. Paleoecological and taphonomical features of badenian fauna of Sladinci near Golubac. Radovi Geološkog isntituta, 135-150, Beograd.

Krstić, N., Savić, Lj., Jovanović, G., Bodor, E. 2003. Lower Miocene lakes of the Balkan Land. Acta Geologica Hungarica, 46, 291-299.

Опис

Почев од Дунава на северу, центра града, преко села Сладинаца, Војилова, Малешева, Барича, Кудрежа и Снеготина, данас се могу видети различите стена баденске старости.

У непосредној близини града, откривено је више налазишта са фосилима који се разликују по саставу. У месту Мелове је сачувана типична морска фауна (Nucula nucleus, Codakia leonina, Arca noae, Barbatia barbata, Amalda glandiformis, Conus vindobonensis, јежеви, зуби ајкула итд.). Поједини локалитети се одликују само врстама фосила који подносе варирање салинитета и температуре и сведоче да су у близини центра данашњег Голупца некада постојала ушћа прастарих река са живим светом сличним оним који настањује данашње ушће Цетине у Јадранско море. Најчешћи су пужеви биљоједи Cerithium и Potamides, a од шкољака Miltha (Megaxinus) incrassata.

Crassostrea gryphoides је највећа фосилизована шкољка нађена у Србији. Водила је непокретан начин живота. Леви капак је дужине 30 cm. Пошто је живела у песковитој средини има нешто већу ширину (13 cm), по чему се разликује од Crassostrea са ужом љуштуром које настањују муљевиту подлогу. Дебљина левог заобљеног капка износи преко 3 cm. Због своје чврсте и дебеле калцитске љуштуре углавном се добро очува у фосилном облику. Лигаментна површина дуж које су се уз помоћ лигамента отварали капци је врло издужена. Остаци Crassostrea се налазе у седиментима некадашњих заливских станишта, местима која су била прелаз између морске и копнене средине и одличан је показатељ промена климатских услова. Колоније ове врсте нађене су поред Дунава и у Сладинцима.

Из музејских збирки