Виртуелни музеј Дунава

Кокина

Назив: Кокина
Место/Област: Орешац, Смедеревско подунавље
Хронологија: пре 10000 п.н.е. -
Музеј: Природњачки музеј у Београду
Држава: Србија
Период: Горњи миоцен
Епоха: Миоцен
Ближе датовање: 5-7 милиона година
Материјал: Арагонитске љуштуре фосилних пужева и шкољки
Димензије: 8 x 3 х 3 cm
Библиографија:

Јовановић, Г., Пауновић, Г. 2009: Горњи понт Орешца код Смедерева, Смедеревски зборник, 2, Смедерево: 167 – 177.

Jovanović G., Knežević S., Đurić D., Bosnakoff M., Paunović G. 2010: Upper Miocene fauna of Orešac near Smederevo (Serbia). Bulletin of the Natural History Museum, 3, Belgrade: 67 – 93.

Јовановић Г., Пауновић Г. 2011: Кокине из горњег миоцена Орешца код Смедерева, Смедеревски зборник, 3, Смедерево: 261 – 272.

Опис

У горњемиоценским седиментима језера Панон, поред Дунава, (Орешац код Смедерева) сачуване су кокине или лумакеле, тј. стене изграђене од мноштва љуштурица пужева и шкољки помешаних са седиментом. Јављају се у виду слојева различите дебљине, најчешће око 20 cm, док им дужина понегде износи и више метара.

Кокине су веома богат извор информација које се користе при реконструкцији палесредине у којој су нађене. Налазак више од 50 врста мекушаца указује да су у језеру панон које је некада плавило терене Смедерева постојали повољни услови за живот. Међутим, кокине изграђене од поломљених љуштурица и калупа мекушаца сведоче о њиховом повременом кретању по дну језера, највероватније под утицајем олујних таласа и доказ су насилног ометања постојећих седимената са фауном која је ту била настањена и њиховог поновног таложења у плитководној средини.

На теренима Орешца је пронађено неколико типова кокина са арагонитским љуштурама. Једна мања кокина дужине 8 cm се састоји из два, по саставу и изгледу, разлита дела повезана чврстим седиментом. Доњи део је изграђен од чврсто везаних фрагмената љуштура молусака. У мноштву фрагмената могу се препознати: Melanopsis decollata, Lymnocardium diprosopum juv. и ситне драјсене. Горњи део кокине је везан чврстим седиментом са доњим делом. Граде га добро очувани капци шкољака: Lymnocardium diprosopum, L. zujovici, L. cf. banaticum, Lymnocardium sp., Dreissena auricularis, Dreissena sp. Љуштурице су арагонитског састава, беле боје и хаотично распоређене.

Из музејских збирки